У установама социјалне заштите где је годинама присутан проблем недостатка кадра, било би значајно да се менторство примењује квалитетно обзиром да је оно један од начина да се проблем недостатка кадра превазиђе, на тај начин што ће се за кратко време оснажити млади професионалци који ће моћи да раде самостално. Сходно сложености активности која у већини случајева стоји у опису послова стручних радника у установама социјалне заштите, нужно је дужну пажњу посветити раду ментора и приправника. Менторством се, између осталог, може умањити и постојећа неуједначеност у раду центара за социјални рад, посебно када се пореди функционисање великих и малих центара.

Анализа потреба ментора и приправника у социјалној заштити представља приказ резултата спроведеног истраживања и даје закључке и препоруке усмерене ка развијању менторства у области социјалне заштите, као једног од значајних облика учења и доступних и приступачних облика стручног усавршавања на радном месту, који обезбеђује пренос знања и подршке и олакшава новозапосленом да се прилагоди новој средини и да се у кратком временском року осећа као равноправни члан тима, а са друге стране послодавац има прилику да ангажује професионално оснаженог радника, запосленог који ће бити у могућности да ради за добробит корисника.

Истраживање које је Покрајински завод за социјалну заштиту реализовао имало је два циља:

1) да се сагледа положај приправника у менторском односу, потребе приправника за менторском подршком и тешкоће са којима се сусрећу у реализацији приправничког стажа у социјалној заштити АП Војводине.

2) да се сагледа у улога ментора, начин пружања менторске подршке и однос ментора са приправником, тешкоће са којима се ментори сусрећу и потребе за подршком у реализацији програма менторске подршке у социјалној заштити АП Војводине.

На следећем линку можете прочитати целу анализу: Анализа потребе ментора и приправника у систему социјалне заштите